Eko sapun i prirodni sapuni: vodič za negu kože, sastojke i pravilnu upotrebu

Uvod: Zašto su eko sapun i prirodni sapuni ponovo u fokusu

Poslednjih godina sve više ljudi menja industrijske gelove, penušave preparate i agresivne sapune za eko sapun, kozji sapun ili neki drugi prirodni sapun. Razlog je jednostavan: koža često burno reaguje na sintetičke deterdžente, konzervanse, jake mirise i boje. Onda se javlja crvenilo, sitne bubuljice, perutanje, zatezanje ili osećaj kao da je koža „pukla“ posle umivanja. U potrazi za rešenjem, mnogi posežu za ručno rađenim sapunima, biljnim uljima, medom, kvascem, nevenom, glinom ili kamilicom.

Ipak, priča nije tako jednostavna. Prirodno ne znači automatski bezbedno za svakoga. Nekome će sapun sa medom savršeno prijati, a nekome će izazvati zapušenje pora. Nekome kozji sapun smiruje kožu, a nekome je previše agresivan ili ga dodatno isušuje. Zato je važno razumeti šta je sapun, kako deluje, koje sastojke sadrži i kako se pravilno koristi. Ovaj tekst je vodič kroz svet prirodnih sapuna, eko sapuna i sapuna za lice i telo, bez reklamiranja i bez imena konkretnih proizvođača.

Šta je pravi sapun, a šta sintetički deterdžent

Mnogi proizvodi koje zovemo sapunima to zapravo nisu. Pravi sapun nastaje hemijskom reakcijom između masti ili ulja i alkalije, najčešće natrijum-hidroksida. Ta reakcija se zove saponifikacija. Kada se završi, dobija se sapun i glicerin, koji je prirodni nusproizvod i veoma koristan za kožu. Pravi sapun može da bude napravljen od maslinovog, kokosovog, palminog, suncokretovog, ricinusovog ili nekog drugog biljnog ulja, kao i od životinjskih masti. Može da sadrži i dodatke poput mleka, meda, kvasaca, biljnih macerata, gline, ovsenih pahuljica ili eteričnih ulja.

S druge strane, mnogi komercijalni „sapuni“ su zapravo sintetički deterdženti. Oni sadrže tenzide, penušave agense, konzervanse, veštačke mirise, boje i stabilizatore. Često pene mnogo, ostavljaju jak miris i daju trenutni osećaj čistoće, ali mogu da naruše zaštitni sloj kože. Zato se posle njih javlja zatezanje, suvoća, svrab, crvenilo ili pojačano lučenje sebuma. Eko sapun i prirodni sapun obično imaju jednostavniji sastav, ali i oni mogu da sadrže sastojke koji iritiraju, posebno ako se koriste pogrešno ili na pogrešnom tipu kože.

Saponifikacija, pH vrednost i superfat

Da bi se razumeo uticaj sapuna na kožu, korisno je znati nekoliko pojmova. Saponifikacija je proces u kome ulje i alkalija daju sapun. Ako u receptu ostane malo slobodnih ulja koja se nisu saponifikovala, to se zove superfat. Superfat može da bude od 2 do 10 procenata, a najčešće se preporučuje oko 4 do 5 procenata. Što je veći superfat, sapun je nežniji i hidratantniji, ali mu je rok trajanja kraći i može brže da se pokvari. Zato se sapuni sa visokim superfatom čuvaju na hladnom, tamnom i suvom mestu.

pH vrednost sapuna je takođe važna. Koža ima blago kiselu pH vrednost, obično između 4,5 i 5,5. Sapun je po prirodi alkalniji, pa može da promeni pH kože i da je privremeno isuši. Zato neki proizvođači dodaju mleko, med, glicerin ili putere kako bi ublažili taj efekat. Kozji sapun se često hvali jer je pH kozjeg mleka bliži ljudskoj koži, ali to ne znači da će svakome odgovarati. Sapun sa visokim udelom kokosovog ulja može više da isuši, dok sapun sa visokim udelom maslinovog ulja može da bude blaži, ali i da slabije peni.

Vrste prirodnih sapuna i njihova namena

Kozji sapun

Kozji sapun je jedan od najpopularnijih prirodnih sapuna. Pravi se od kozjeg mleka, koje sadrži vitamine, minerale i masne kiseline. Mnogi ga koriste za osetljivu, suvu i dehidriranu kožu, kao i za kožu sklonu ekcemu ili perutanju. Kozji sapun može da bude veoma blag, kremast i da ne isušuje. Ipak, iskustva su podeljena. Nekima savršeno odgovara, dok drugima izaziva zatezanje, crvenilo ili sitne bubuljice. To zavisi od recepture, dodatnih ulja, prisustva palminog ulja, eteričnih ulja i načina upotrebe. Ako kozji sapun koristite za lice, obavezno ga dobro isperite i posle nanesite hidratantnu kremu ili ulje.

Sapun sa medom

Sapun sa medom je čest izbor za suvu i osetljivu kožu. Med je humektant, što znači da privlači vlagu i pomaže koži da je zadrži. Takođe ima antibakterijska svojstva. Ipak, med može da bude alergen za neke ljude, a sapun sa medom može da bude i previše bogat za masnu kožu sklonu bubuljicama. Ako imate mešovitu kožu, možete ga koristiti kao povremeni tretman, ne svakodnevno. U kombinaciji sa nevenom, med može da smiri iritacije, ali u kombinaciji sa jakim eteričnim uljima može da izazove peckanje.

Sapun sa pivskim kvascem

Sapun sa pivskim kvascem često se preporučuje za problematicnu kožu, sklonu bubuljicama i mitiserima. Pivski kvasac je bogat vitaminima B grupe i može da pomogne u regulisanju sebuma. Neki ga koriste i za kosu, ali sapun za kosu mora da ima posebno prilagođenu formulu, jer običan sapun može da ostavi talog i da isuši vlasi. Ako imate osetljivu kožu, sapun sa kvascem može da bude previše aktivan, pa ga uvedite postepeno. Posle njega obavezno koristite blagi tonik i hidratantnu negu.

Sapun sa nevenom, kamilicom i žalfijom

Biljni sapuni sa nevenom, kamilicom i žalfijom poznati su po umirujućem dejstvu. Neven je tradicionalno korišćen za negu iritirane kože, kamilica za smirivanje crvenila, a žalfija za čišćenje i toniranje. Ovi sapuni su često blagi i prijaju suvoj i osetljivoj koži. Mogu se koristiti za lice i telo, ali i oni mogu da sadrže eterična ulja koja iritiraju. Ako pravite obloge od kamilice ili žalfije posle umivanja, pazite da budu mlaki, ne vrući. To može da pomogne koži da se smiri i da se lakše oslobodi ostataka sapuna.

Sapun sa glinom i aktivnim ugljem

Sapun sa glinom, posebno zelenom, belom ili crnom, često je namenjen masnoj i mešovitoj koži. Glina upija višak sebuma i može da pomogne u smanjenju mitisera. Sapun sa aktivnim ugljem deluje slično, jer vezuje nečistoće i toksine. Ovi sapuni mogu da budu odlični za T-zonu, leđa i ramena, ali mogu i da isuše obraze. Zato ih koristite ciljano, ne na celom licu ako imate suve delove. Posle njih obavezno hidrirajte kožu. Ako imate osetljivu kožu, glina može da izazove crvenilo, pa je bolje da je koristite povremeno.

Glicerinski sapun

Glicerinski sapun je providan, često obojen i mirisan. Glicerin privlači vlagu, pa mnogi misle da je idealan za suvu kožu. Ipak, glicerinski sapun može da sadrži alkohol, parabene, veštačke boje i mirise, pa nije uvek „prirodan“. Ako birate glicerinski sapun, tražite one sa kratkom listom sastojaka i bez agresivnih tenzida. Neki glicerinski sapuni su blagi i mogu da se koriste za lice, dok drugi isušuju. Najbolje je testirati na malom delu kože pre upotrebe na celom licu.

Bebi sapun

Bebi sapun se često koristi za osetljivu kožu, intimnu higijenu i skidanje šminke. Njegova prednost je što je obično blaži i bez jakih mirisa. Međutim, ni svi bebi sapuni nisu isti. Neki sadrže EDTA, veštačke mirise ili palmino ulje. Mnogi ginekolozi preporučuju običan bebi sapun za intimnu higijenu, dok drugi savetuju samo vodu ili blage kupke sa kiselom pH vrednošću. Ako imate sklonost ka iritacijama, testirajte sapun na malom području. Intimna regija je osetljiva i ne podnosi sve sastojke.

Sapun sa cimetom, karanfilićem i anisom

Sapuni sa cimetom, karanfilićem i anisom mogu da budu veoma prijatni, ali i rizični. Cimet, karanfilić i anis su česti alergeni i mogu da izazovu crvenilo, peckanje i toplotu. Nekima se to dopada, jer sapun sa cimetom može da podstakne cirkulaciju i da ostavi osećaj topline. Drugima to izaziva iritaciju, posebno na licu. Ako imate osetljivu kožu, izbegavajte sapune sa jakim začinima. Ako ih koristite, koristite ih samo povremeno i nikako na iritiranu kožu. Sapun sa cimetom nije za svakoga i ne treba ga koristiti svakodnevno.

Sastojci: šta želeti, a šta izbegavati

Kada birate eko sapun ili prirodni sapun, čitajte deklaraciju. Sastojci se navode po opadajućem redosledu, od onoga čega ima najviše do onoga čega ima najmanje. Ako su na prvim mestima sumnjivi tenzidi, veštačke boje ili parfemi, verovatno ne dobijate mnogo prirodnog. Ako su na prvim mestima biljna ulja, puteri, mleko ili med, sapun je verovatno bogatiji.

Dobri sastojci su maslinovo ulje, kokosovo ulje, shea puter, mango puter, kakao puter, avokado ulje, jojobino ulje, bademovo ulje, ricinusovo ulje, nevenov macerat, ovsene pahuljice, med, kozje mleko, jogurt, pivo, kvasac, bela kaolin glina, zelena glina, zeolit, aktivni ugalj, eterična ulja lavande, kamilice, žalfije, ruzmarina i čajevca. Ovi sastojci mogu da hidriraju, smiruju, čiste i podstiču regeneraciju.

Loši sastojci ili oni na koje treba paziti su SLS, SLES, parabeni, EDTA, veštačke boje, sintetički parfemi, triclosan, formaldehid i drugi konzervansi. Naravno, nisu svi ovi sastojci automatski opasni, ali mogu da iritiraju osetljivu kožu. Ako imate sklonost ka bubuljicama, izbegavajte sapune sa visokim udelom kokosovog ulja, jer može da bude komedogen. Ako imate suvu kožu, tražite sapune sa maslinovim uljem, puterima i glicerinom. Ako imate masnu kožu, tražite sapune sa glinom, ugljem, čajevcem, ruzmarinom ili mentom.

Kako izabrati eko sapun za svoj tip kože

Suva i dehidrirana koža

Ako imate suvu kožu, cilj je da je očistite bez dodatnog isušivanja. Eko sapun sa maslinovim uljem, nevenom, medom, kozjim mlekom, shea puterom ili ovsenim pahuljicama može da bude dobar izbor. Izbegavajte sapune sa sumporom, jakim eteričnim uljima, cimetom, karanfilićem i visokim udelom kokosovog ulja. Posle umivanja obavezno nanesite hidratantnu kremu ili ulje. Ne umivajte lice vrućom vodom. Mlaka voda je bolja. Ako koža zateže i peruta se, smanjite umivanje na jednom dnevno ili svaki drugi dan.

Masna i problematična koža

Masna koža ne znači da treba da koristite agresivne sapune. Naprotiv, preterano isušivanje može da podstakne još veće lučenje sebuma. Sapun za lice sa zelenom glinom, aktivnim ugljem, čajevcem, ruzmarinom ili mentom može da pomogne, ali ne treba da ga koristite više od dva puta dnevno. Ako imate bubuljice, sapun može da pomogne u čišćenju, ali neće ih trajno rešiti. Za bubuljice su potrebni blagi preparati, redovna nega i strpljenje. Izbegavajte sapune sa kokosovim uljem na prvom mestu, jer mogu da zapuše pore. Posle umivanja koristite laganu hidratantnu kremu.

Mešovita koža

Mešovita koža je najčešća. T-zona je masna, a obrazi su normalni ili suvi. Za nju je najbolje koristiti blage sapune koji ne isušuju, ali dobro čiste. Kozji sapun, sapun sa nevenom ili blagi glicerinski sapun mogu da budu dobri. Možete koristiti različite sapune za različite delove lica, ili koristiti jedan blagi sapun za celo lice, a onda ciljano nanositi glinu ili ugalj na T-zonu. Izbegavajte sapune sa jakim mirisima i alkoholom.

Osetljiva koža

Osetljiva koža ne podnosi mnogo sastojaka. Za nju su najbolji sapuni sa kratkom listom sastojaka, bez eteričnih ulja, bez veštačkih mirisa i bez boja. Bebi sapun ili veoma blag kozji sapun mogu da budu opcija. Uvek testirajte sapun na malom delu kože, na primer na unutrašnjoj strani podlaktice, pre upotrebe na licu. Ako se pojavi crvenilo, svrab ili peckanje, prekinite upotrebu. Osetljiva koža često bolje reaguje na sindete, odnosno preparate bez sapuna, ali i oni moraju da budu blagi.

Zrela koža

Zrela koža često je suvlja i tanja. Za nju su dobri sapuni sa puterima, uljima i antioksidansima. Prirodni sapun sa shea puterom, mango puterom, avokadom, jojobom ili vitaminom E može da pomogne. Izbegavajte sapune koji jako pene i isušuju. Posle čišćenja koristite serum i bogatu kremu. Ne zaboravite zaštitu od sunca tokom dana.

Pravilna upotreba sapuna za lice i telo

Umivanje lica

Umivanje lica sapunom zahteva pažnju. Prvo skinite šminku blagim sredstvom ili micelarnom vodom. Zatim navlažite lice mlakom vodom. Sapun utrljajte između dlanova ili na vlažnu krpicu, pa nežno pređite preko lica. Ne trljajte jako. Ostavite sapun da deluje 10 do 30 sekundi, ne duže. Isperite mlakom vodom. Posle umivanja obavezno nanesite tonik bez alkohola i hidratantnu kremu. Ako vam sapun ostavlja osećaj zatezanja, možda je prejak za vas. Smanjite upotrebu ili ga zamenite blažim.

Tuširanje sapunom

Za telo možete koristiti eko sapun ili prirodni sapun sa sapunicom. Najbolje je koristiti vlažnu mrežicu za penu, jer tako sapun duže traje i bolje se raspoređuje. Ne trljajte kožu agresivno. Isperite mlakom vodom. Posle tuširanja nanesite losion ili ulje. Ako imate suvu kožu, izbegavajte sapune sa sumporom, jakim eteričnim uljima i visokim udelom kokosovog ulja. Ako imate masnu kožu na leđima, sapun sa glinom ili ugljem može da pomogne, ali ga koristite povremeno.

Skidanje šminke

Sapun može da skine šminku, ali nije uvek najbolje rešenje. Ako koristite sapun za skidanje šminke, prvo koristite blago ulje ili micelarnu vodu, pa onda sapun. Tako ćete izbeći trljanje i iritaciju. Sapun za lice koji je blag i bez jakih mirisa može da posluži, ali ako imate osetljivu kožu, bolje je koristiti namenski preparat. Posle skidanja šminke obavezno operite lice sapunom ili gelom, pa nanesite negu.

Intimna higijena

Intimna regija je osetljiva i ima svoju prirodnu pH vrednost. Mnogi proizvodi za intimnu higijenu mogu da je poremete. Neki ljudi koriste bebi sapun ili blagi kozji sapun, ali iskustva su podeljena. Neki ginekolozi preporučuju samo vodu ili blage kupke sa kiselom pH vrednošću. Ako koristite sapun, koristite ga samo spolja, ne unutra. Isperite ga dobro. Ako osetite peckanje, svrab ili isušivanje, prekinite upotrebu. Nikada ne koristite sapune sa jakim mirisima, cimetom, karanfilićem ili mentom na intimnom području.

Pranje kose sapunom

Pranje kose sapunom nije isto kao pranje lica i tela. Sapun može da ostavi talog na vlasištu i kosi, da je isuši i da je učini teškom. Ako želite da perete kosu sapunom, koristite sapun koji je posebno napravljen za kosu ili čvrsti šampon. Posle pranja obavezno isperite kosu razblaženim jabukovim sirćetom kako biste vratili pH vrednost i zatvorili ljuspice. Ako imate suvu kosu, izbegavajte sapune sa sumporom i jakim tenzidima.

Piling sapunom

Neki sapuni sadrže kukuruzni griz, ovsene pahuljice, mlevene listove nane ili druge čestice za piling. Oni mogu da pomognu u uklanjanju mrtvih ćelija kože, ali ne treba ih koristiti svakodnevno. Piling sapun koristite jednom do dva puta nedeljno, u zavisnosti od tipa kože. Ako imate osetljivu kožu, izbegavajte grube čestice. Posle pilinga obavezno hidrirajte kožu.

Čuvanje sapuna

Da bi sapun duže trajao, posle svake upotrebe odložite ga na suvo mesto. Najbolje je da to bude tanjirić sa rupicama ili držač koji omogućava da voda oteče. Ako sapun stalno stoji u vodi, razmekšaće se i brže potrošiti. Prirodni sapuni bez konzervansa mogu da se pokvare ako se čuvaju na toplom i vlažnom mestu. Držite ih u suvoj kutijici ili na polici, dalje od direktne vlage. Ako primetite promenu mirisa, boje ili teksture, bolje ga je baciti.

Česte greške i reakcije kože

Mnogi ljudi pređu sa industrijskog sapuna na eko sapun i očekuju trenutne rezultate. Međutim, koža može da reaguje na promenu. Javlja se crvenilo, sitne bubuljice, perutanje ili zatezanje. To može da bude znak da sapun nije odgovarajući, ali i znak da koža prolazi kroz period prilagođavanja. Ako reakcija potraje duže od nedelju dve, prekinite upotrebu. Ne koristite više proizvoda odjednom. Uvedite jednu promenu, pa pratite reakciju.

Česta greška je i preterano umivanje. Ako se umivate tri ili više puta dnevno sapunom, koža može da postane dehidrirana, a onda i masnija. Dovoljno je umivanje ujutru i uveče, a preko dana samo ispiranje vodom ili blagim tonikom. Takođe, mnogi koriste sapun za lice, a ne nanose kremu posle. To može da dovede do isušivanja. Uvek hidrirajte kožu posle umivanja.

Još jedna greška je korišćenje limuna na lice za fleke. Limun je kiselinski agresivan i može da izazove opekotine, crvenilo i oštećenje kožne barijere. Ako imate fleke od bubuljica, bolje je koristiti blage preparate sa vitaminom C, niacinamidom ili cinkom. Izbegavajte limun, sodu bikarbonu i sirće direktno na kožu.

Mitovi o prirodnim sapunima

Mit 1: Prirodni sapun ne može da izazove alergiju. Prirodni sastojci, poput eteričnih ulja, cimeta, karanfilića, meda i mleka, mogu da izazovu alergiju. Zato je testiranje važno.

Mit 2: Kozji sapun rešava bubuljice. Kozji sapun može da smiri kožu, ali ne rešava uzrok bubuljica. Za bubuljice su potrebni blagi preparati, redovna nega i strpljenje.

Mit 3: Sapun sa medom je najbolji za suvu kožu. Med može da pomogne, ali ako sapun sadrži i kokosovo ulje u visokom procentu, može da isuši. Uvek gledajte ceo sastav.

Mit 4: Što više pene, to bolje čisti. Pena nije merilo čistoće. Blagi sapuni često manje pene, ali dobro čiste. Agresivni tenzidi mogu da oštete kožu.

Mit 5: Sapun može da zameni kremu. Sapun čisti, ali ne hidrira dovoljno. Posle sapuna obavezno koristite kremu ili ulje.

Rutina sa eko sapunom

Ujutru: umijte lice mlakom vodom i blagim eko sapunom ili samo vodom. Nanesite tonik bez alkohola, serum i laganu kremu. Ako izlazite, nanesite zaštitu od sunca.

Uveče: skinite šminku blagim uljem ili micelarnom vodom. Umijte lice sapunom koji vam odgovara. Isperite mlakom vodom. Nanesite tonik, hidratantnu kremu ili ulje. Ako koristite piling sapun, radite to jednom ili dva puta nedeljno.

Za telo: tuširajte se mlakom vodom i sapunom. Koristite mrežicu za penu. Posle tuširanja nanesite losion ili ulje. Ako imate suvu kožu, izbegavajte vruću vodu.

Za kosu: ako koristite sapun za kosu, isperite ga dobro i posle koristite jabukovo sirće razblaženo vodom. Ne koristite sapun za lice na kosi ako nije namenjen za to.

Zaključak

Eko sapun, kozji sapun i drugi prirodni sapuni mogu da budu odličan izbor za mnoge ljude, ali nisu univerzalno rešenje. Ključ je u sastojcima, pH vrednosti, superfatu i načinu upotrebe. Ako imate suvu kožu, tražite blage sapune sa maslinovim uljem, medom, mlekom i puterima. Ako imate masnu kožu, koristite sapune sa glinom, ugljem i čajevcem, ali ne preterujte. Ako imate osetljivu kožu, birajte sapune sa kratkom listom sastojaka i bez jakih mirisa. Uvek testirajte na malom delu kože i pratite reakciju. Posle svakog umivanja hidrirajte kožu. I zapamtite: najbolji sapun je onaj koji vaša koža podnosi bez crvenila, zatezanja i iritacije.